Biznis

Izvor: E-Kapija
Fabrika akumulatora Sombor (FAS) predstavila je novi brend Ca/Ca akumulatora “white horse” čije potpuno zatvorene baterije jedine na tržištu imaju livene pozitivne i negativne rešetke sa ramom i radijalnim dizajnom. Te baterije, kako kažu u FAS-u osmišljene su da rade po principu “ugradi i zaboravi”.

- “White horse” je pravo rešenje za moderne automobile opremljene velikim brojem električnih uređaja koji su neophodni za bezbednost i komfor vozača. “White horse” garantuje energiju za sve potrošače u vozilu, siguran start u svim klimatskim uslovima i dugotrajnost- navedeno je u saopštenju FAS-a.

“White horse” – zatvorene kalcijum baterije bez održavanja, dostupne su u širokom asortimanu – od 42Ah do 100 Ah.

- Baterije imaju veliku startnu sposobnost u svim vremenskim uslovima, minimalno samo- pražnjenje, minimalan gubitak tečnosti, otpornost na vibracije, duži vek skladištenja u optimalnim uslovima, dug životni vek, garantuju maksimalnu bezbednost, doprinose zaštiti životne sredine, a poseduju i kontrolu napunjenosti baterije sa indikatorom- navedeno je u saopštenju.

Izvor: E-Kapija
Udruženje proizvođača prirodnih rakija “Srpska rakija” iz Beograda ima za cilj da ovo piće postane srpska nacionalna robna marka (brend) koja će biti poznata u svetu, čemu bi trebalo da doprinese i prodaja na Internetu posredstvom elektronskih “on-line” prodavnica, izjavio je potpredsednik Udruženja Dragan Đurić.

Osnovna pretpostavka za dobru rakiju je dobro voće, a time je Srbija prebogata – naglasio je Đurić, ukazujući na to da Udruženje može da pomogne da se srpska rakija zaštiti kao brend i da se “vrati u porodicu plemenitih alkoholnih pića, gde joj je i mesto”.

Srpska rakija bi, smatra ovo Udruženje, trebalo da predstavlja prirodno alkoholno piće proizvedeno 100% od srpskog voća, koje je fermentisano, destilisano i sipano u flaše u Srbiji.

- Evropska unija je, recimo, dala takva pravila da ne možemo da zaštitimo “šljivovicu”, jer šljiva raste u mnogim zemljama, ali možemo da je zaštitimo sa prefiksom “srpska”. U tom slučaju će svima biti poznato da je to “šljivovica” poreklom iz Srbije i kao takva bi trebalo da se prepoznaje kao najkvalitetnija – dodao je Đurić.

Budućnost za plasman rakije iz Srbije se, međutim, nazire i kroz pokretanje “on-line” prodaje proizvoda članova Udruženja “Srpska rakija” preko zajedničkog sajta, kao i posredstvom Internet prodavnice “E-dućan”, jer sve više ljudi i u našoj zemlji koristi elektronsku poštu.

Izvor: E-Kapija
Preduzeće “Gumel” iz Hajdukova predstavilo je na beogradskom Sajmu brendova proizvode od bivoljeg, magarećeg i nojevog mesa, ali i mesa svinjske rase mangulica, koje u proseku sadrži između 50% i 75% manje holesterola od svinjskog mesa drugih rasa.

Direktor “Gumela” Peter Guljaš objasnio je da u mestu Šupljak pored Palića već šest godina poseduje farmu od 600 svinja rase mangulica, čije je meso karakteristično po manjem sadržaju kalorija, masti i holesterola.

- Potrošačima nudimo proizvode od mangulice, bez konzervansa i drugih dodataka, spravljene na tradicionalan način – naglasio je on i dodao da je nedavno otvoren prodajni objekat u Novom Beogradu, pored postojećih u Subotici i na Paliću.

Pored toga, na čardi “Guljaš” od 1992. godine postoji i prva farma nojeva u Srbiji, koja je nekada imala od 400 do 500 nojeva, a trenutno ih je oko 60, kazao je Guljaš i naglasio da proizvodnja i prerada tog vrsta mesa u Srbiji zakonski još nije regulisana, što onemogućava značajniji proboj na inostrano tržište.

Prema njegovim rečima, domaći potrošači pokazuju veliko interesovanje za tu vrstu mesa, čija cena iznosi 1.500 dinara po kilogramu.

Izvor: Economy
Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je da su u bužetu za ovu godinu obezbeđena minimalna sredstva za projekat nacionalnog brenda Srbije.

“Za ovu godinu, zajedno sa sredstvima NIP-a, predviđeno je ukupno 50 miliona dinara i sa tim novcem je moguće zadržati samo započete aktivnosti, ali ne proširiti i učiniti neki značajniji pomak”, kazao je Milosavljević na otvaranju Sajma brendova.

Kako je dodao, brendiranje je tema kojom Srbija mora da se bavi, i u koju mora da investira, naglašavajući da je to “projekat koje daje onoliko koliko se u njega uloži”.

Milosavljević je najavio da će razgovarati sa svetskom stručnjakom za brendiranje Skot Bedberijem o mogućnostima saradnje na kreiranju nacionalnog brenda Srbije.

Prema rečima Milosavljevića, peti Sajam bendova pomaže da srpske kompanije shvate da kontinuirano moraju da rade na poboljšanju svoje prezentacije u javnosti.

“Oni koji to ne shvataju, svakodnevno se bore za opstanak, a oni koji su to shvatili lideri su u zemlji i regionu i osvajaju nova tržišta”, kazao je on.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin kazao je da Sajam brendova omogućava proizvođačima i potrošačima da poboljšaju komunikaciju i kontakt.

Kako je kazao, konkurentnost je prioritetni zadatak te komore.

Pod sloganom “Izuzetnost počinje ovde” Sajam brendova se održava u hali dva, a očekuje se oko 50.000 posetilaca i više desetina izlagača.

Među izlagačima su Mekdonalds (Mc Donalds), Asus, Sap, Koka kola (Coca Cola), Telekom Srbija, Jafa, Prokupac, Stars, Si end si ( Si&SI Group), Trijumf, Žuta osa, Revita, Rojal eko fud, kao i Tehnicki fakultet i Prirodno-matematički fakultet iz Novog Sada, Etno hrana Srbije.

Na glavnoj sceni, tokom sva tri dana trajanja sajma odvijaće se program uživo i smenjivaće se performansi učesnika, a biće i izabran “naomiljeniji brend”.

Izvor: E-Kapija
Preduzeće “Cucina” iz Gornjeg Milanovca predstavilo je riblju pršutu koja, prema rečima idejnog tvorca Dušana Petrovića, predstavlja jedinstven proizvod na našem i svetskom tržištu.

- Pršuta se pravi isključivo od domaćih – rečnih vrsta ribe, sa specifičnim mediteranskim začinima, praveći od njih istančani miks – rekao je Petrović.

On je objasnio da je riba potpuno očišćena od kostiju i upakovana u vakum-ambalažu, prema najnovijoj tehnologiji koja omogućava da proizvod duži vremenski period ostane potpuno svež.

Petrović je rekao da je u toku procedura zaštite robne marke jer je, prema njihovim saznanjima, pršuta novitet u tehnologiji pripreme ribe.

Izvor: E-Kapija
U iščekivanju ovogodišnje velike regionalne revije brendova “Brand Fair 5″, koja će biti održana od 12. do 14. februara u Beogradu, saznajemo da se pažljivo brendiraju i životom brenda žive ne samo najrazličitiji proizvodi i usluge, već i kompanije, države, gradovi, sela, institucije, regije, ljudi, ali i pojedini životni stilovi…

Domaći brend zdrave hrane “Royal Eco Food”, do sada višestruko nagrađivan u visokim evropskim gastronomskim krugovima (nagrada Instituta za ukus i kvalitet iz Brisela), nastojaće da predstavi i promoviše organsku hranu, dobre navike i zdrav život uopšte, kao poželjni životni stil: “organic lifestyle”.

Kompanija “Royal Eco Food”, proizvođač ukusnih organskih ajvara, umaka, salatnih preliva, kompota i drugih artikala u sertifikovanom postupku, koja je dosledan zagovornik novog životnog stila, predstaviće na ovoj manifestaciji svoje proizvode, ali i svoj pristup i pozitivan stav, u pokušaju da zainteresuje publiku i usmeri je ka odgovornijem odnosu prema sopstvenom zdravlju i zdravlju životne sredine.

Izvor: E-Kapija
Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je da će projekat brendiranja Srbije ove godine biti nastavljen sa skromnim sredstvima, jer je odobreno 13 miliona dinara od traženih 600 miliona.

On je rekao da su predviđena sredstva za taj projekat otišla na isplatu socijalnih davanja i povećanje penzija, a drugi deo za nauku i prosvetu.

- Potreba da se popravi imidž Srbije i da se onima koji se bave proizvodnjom, umetnošću, kulturom, sportom, olakša nastup na svetskom tržištu kroz popravljanje imidža Srbije, biće rađena sa jako skromnim sredstvima i onda su i efekti minimalni- rekao je on.

Prema njegovim rečima, ministarstvo će pokušati da pronađe dodatna sredstva iz “eksternih izvora i na taj način pomogne taj projekat”.

Izvor: E-Kapija
Pravo na korišćenje znaka “Najbolje iz Vojvodine” ubuduće može da koristi proizvođač “Žitko AD” iz Bačke Topole za proizvod “tagliatelle”, testenine od durum pšenice, kao i “AD Vitamin” iz Horgoša za proizvod mlevene paprike, odlučilo je Izvršno veće Vojvodine.

Izvor: Beta
Oni koji budu želeli da se u Srbiji bave proizvodnjom i prodajom rakije moraće po novom zakonu da budu upisani u registar proizvođača, izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede Momčilo Mitreski.

„Uvođenjem registra sprečiće se nelegalna proizvodnja i promet, eliminisaće se proizvodnja falsifikata, a omogućiće se praćenje svih puteva alkohola, kao i kontrola celog procesa proizvodnje, čime će se garantovati poreklo i kvalitet proizvoda”, izjavio je Mitreski agenciji Beta.

Registar će, između ostalog, sadaržati podatke o proizvođaču, uređajima i opremi za proizvodnju, podatke o samoj proizvodnji, o vrsti i količini proizvedene rakije.

Prema zakonu, svaki proizvođač koji nije upisan u registar moćiće da koristi rakiju koju proizvede samo za sopstvene potrebe i neće imati pravo da je stavlja u promet. Predviđene kazne za one koji budu proizvodili rakiju koja nije za njihove potrebe su od 5.000 do 30.000 dinara.

Zakonom je zabranjeno da se na pijacama i ugostiteljskim objektima izlaže i prodaje rakija u rinfuzu, kao i korišćenje etanola sintetičkog porekla u proizvodnji.

Osim procenta etanola u rakiji i drugim alkoholnim pićima, zakon definiše i tehnološke postupke za dobijanje rakije, odvojenost pogona za proizvodnju od skladišnog prostora, izdvajanje evidencione markice sa hologramom, oznake i imena rakija, deklarisanje, kao i punjenje i zatvaranje boca radi očuvanja kvaliteta.

Preciziran je i način ispitivanja kvaliteta, kao i transport i promet rakije.

Svaki proizvođač moraće da ima zaposlenog stručnjaka, odnosno inženjera poljoprivrede ili da obezbedi stručno rukovođenje procesom proizvodnje preko drugog preduzeća koje pruža usluge u poljoprivredi i ima odgovarajuće stručnjake.

Mitreski je podsetio da se proizvodnja rakije, koja je u Srbiji rasprostranjena, odvija na niskom tehnološkom nivou sa zastarelom opremom i neosposobljenim proizvođačima, a promet se odvija često nelegalno i bez ispitanog i utvrđenog kvaliteta, uz veliki broj falsifikata.

Tvorci novog zakona, koji je Vlada Srbije uputila Skupštini na usvajanje, smatraju da će njegovim donošenjem Srbija na najbolji način može da se nametne Evropi i svoju poljoprivrednu proizvodnju predstavi kao organizovanu i kontrolisanu celinu.

Oni smatraju da postojeća zakonska regulativa, nije dovoljna, jer ne može da prati sve inovacije i pojave na tržištu rakije i alkoholnih pića i očekuju da se donošenjem zakona stimuliše pojava novih privrednih subjekata, odnosno proizvođača, ali i poveća poverenje građana u kvalitet i bezbednost rakije i alkohola koje konzumiraju.

Izvor: Novosti

Budimpešta – Od 17. do 20. avgusta,  peštanskom stranom Keja u prestonici Mađarske, odjekivale su note srpskih muzičara, a na šetalištu, dugom preko 800 metara, mogli su se videti nacionalni brendovi Vojvodine. Predstavnici naše zemlje, voše od 300 učesnika, „doneli“ su tradicionalne pljeskavice, srpske salate i pečene paprike, vina, rukotvorina, suvenire, odeću i umetničke radove.
Dve bine, manja kod Eržebet mosta, i veća, kod Lančanog mosta, u centralnim danima praznika, predstavila je naše muzičare. Najveću pažnju privukao je Zvonko Bogdan i tamburaški orkestar, ali i devojke iz grupe „Vrelo“, koje su u crvenim haljinicama i interesantnom koreografijom, „naterale“ goste da zajedno sa njima zaplešu.
Pored Goldšmid Jožefa, predsednika programske direkcije „Egtajak“, koja je organizator ovog hepeninga uz Radio televiziju Vojvodine, medijskih kuća „Hamer“, „Komuna“, Kulturnog centra Novi Sad, firme „Mignet“ i ugostiteljske organizacije „Vog“, „Pozdrav iz višenacionalne Vojvodine“ u Budimpeštu „preneo“ je i Pastor Ištvan, pokrajinski sekretar privrednog sekretarijata i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara. Dobrodošlica je upućena i od predstavnika srpskih zajednica u Mađarskoj.

Budimpešta je najposećenija na Dan državnosti, kada je na Keju više od milion posetilaca. Prema tradiciji, taj praznik se proslavlja dva dana. Prvog dana je manja poseta, ali na dan Svent Ištvana „kolaps“ u gradu, jer je neradan dan, pa čak i telefonske veze funkcionišu u prekidima.

Prostor između dva mosta Vojvodina je „rezervisala“ za svoju kuhinju – degustaciju i prodaju specijaliteta: ugostitelj Srđan Nedeljković, zaslužan je za pripremanje domaće kuhinje, a posetioci su pored niza domaćih kulinarskih prerađevina, mogli da probaju i naše pivo, vino i flaširanu vodu.

„Galerija u prolazu“, likovna kolonija predstavila je radove eminentnih umetnika: Zdravka Mandića, Tomislava Suheckog, Čedu Kesića, Pala Dečovog, Janoša Mesaroša, Šandora Šlafova, Vladislava Šešiju, Bojana Kiridžića, Aleksandra Forkapića, Milovana Đurića, Petra Fišta, Endrea Penovca i Pala Lephafta.

Prema utiscima posetilaca, od mnogobrojnih flaširanih voda najpopularnija je bila fruškogorska voda, izložbe „Najbolje iz Vojvodine“, Baneta Radoševića, „Zajedno“ subotičkog muzeja i „Zanatska čuda Vojvodine“, 14 zanatlija, najposećeniji je deo te prezentacije Vojvodine u Mađarskoj.