Biznis

Izvor: E-Kapija
Izvršno veće Vojvodine odlučilo je da u ovoj godini iz pokrajinskog budžeta izdvoji 115 miliona dinara za smanjenje gubitaka u distribuciji električne i toplotne energije i prirodnog gasa.

Kako se navodi u saopštenju, taj novac je izdvojen pošto je konstantovano da su na teritoriji Vojvodine veoma visoki i komercijalni i tehnički gubici u svim oblastima proizvodnje, transporta i potrošnje svih vrsta energije.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku je u prethodne tri godine izdvojio 68 miliona dinara za podršku smanjivanju gubitaka i povećavanje energetske efikasnosti u oblasti električne i toplotne energije.

Izvršno veće je predložilo svim preduzećima da u razvojnim programima insistiraju na doslednoj primeni principa energetske efikasnosti i smanjivanja gubitaka u distribuciji energenata, piše u saopštenju.

Izvor: E-Kapija
Ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić najavio je da će ove godine u Srbiji početi izgradnja dva vetroparka, u koje će biti uloženo oko 600 mil EUR.

On je kazao da će generatori za proizvodnju električne enegije uz pomoć vetra biti izgrađeni u Kovinu i Vršcu i da će imati snagu od po 200 megavata.

Škundrić je kazao i da su obezbeđena sredsta za izgradnju tih parkova.

- To znači da će u oblasti obnovljivih izvora energije biti ozbiljnih investicija koje bi trebalo da omoguće da se što lakše podnesu efekti svetske finasijske krize – kazao je ministar energetike.

Srbija trenutno iz obnovljivih izvora, ako se izuzmu hidrocentrale, dobija zanemarljive količine energije, kazao je Škundrić, ali je ocenio da će u narednih četiri do pet godina dostići zahtevani nivo od 12% enegije iz obnovljivih izvora.

On je naveo da Srbija ima potencijal da godišnje iz obnovljivih izvora dobije energiju čiji je ekvivalent korišćenje 3,8 miliona tona nafte.

Od toga bi se korišćenjem biomase moglo zameniti 2,4 miliona tona nafte, kazao je Škundrić i dodao da postoje značajni potencijali za korišćenje energije vetra i sunca, ali i geotermalnih izvora.

On je kazao i da bi se korišćenjem hidropotencijala mogli izgraditi energetski objekati srednjih i malih kapaciteta, ukupne snage 1.000 megavata.

Izvor: E-Kapija
Agencija za energetsku efikasnost, u saradnji sa Beogradskim sajmom, organizovala je konferenciju “Energetska efikasnost u zgradarstvu i obnovljivi izvori energije” u petak, 28. novembra, u okviru Četvrtog međunarodnog sajma energetike i Sajma lokalne samouprave u Beogradu.

Dr Dimitrije Lilić, savetnik za energetsku efikasnost u zgradarstvu, predstavio je učesnicima konferencije aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost u ovoj oblasti, sa posebnim osvrtom na Direktive Evropske unije o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu i potrebu za njihovim usklađivanjem sa domaćom legislativom, koja, po pitanju izgradnje energetski efikasnijih novih, ali i rehabilitacije postojećih, starih zgrada, zaostaje za evropskim i svetskim standardima.

U prezentaciji “Aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost u oblasti OIE”, Rastislav Kragić, savetnik Agencije za obnovljive izvore energije, pored ostalog, predstavio je potencijale OIE u Srbiji, kao i mogućnosti za njihovo šire korišćenje.

Naime, Agencija je u proteklom periodu realizovala više demonstracionih projekata, studija opravdanosti, organizovala nekoliko seminara i stručnih skupova iz ove oblasti i time dala značajan doprinos proširenju resursa znanja o potencijalima obnovljivih izvora, kojima Srbija u ovom momentu raspolaže.

Izvor: E-kapija
Srbija ima potencijale da iz biomase proizvede oko četvrtinu ukupno proizvedene energije, a taj energetski izvor predstavljao bi polovinu potencijala obnovljivih izvora energije, izjavio je pomoćnik ministra energetike zadužen za obnovljive izvore energije Dejan Stojadinović.

Stojadinović je istakao da se biomasa, kao energetski potencijal, odnosi pre svega na proizvode dobijene od nus produkata u oblasti drvne industrije i poljoprivrede.

Energetski potencijal biomase u poljoprivredi, prema njegovim rečima, procenjuje se u ratarstvu na oko tri miliona tona, a u voćarstvu i vinogradarstvu oko 1,1 milion tona.

On je naglasio da energetski potencijal biomase iz šumarstva takođe nije zanemarljiv, a nacionalnim planom je predviđeno da do 2010. godine 31,5% teritorije Srbije bude pod šumama. Procenjuje se da u Srbiji postoji mogućnost gajenja “energetskih” šuma na oko 200.000 hektara neobrađenog zemljišta, na kojem bi moglo da se zasade brzorastuće šume (topola) koje bi bile korišćene u energetske svrhe.

Istraživanja su pokazala da bi se godišnje mogli ostvariti prinosi od 15 do 20 tona drvne biomase po hektaru, odnosno između tri i četiri miliona tona drvne biomase, naveo je Stojadinović.

Upotreba biomase u Srbiji već je našla primenu za zagrevanje domaćinstava korišćenjem briketa i peleta od biomase, a u perspektivi, najveća ulaganja bila bi neophodna za proizvodnju električne energije i korišćenje u toplanama.

Vrednost investicije koja bi omogućila proizvodnju električne energije od biomase, procenjuje se na oko 50 mil EUR, a veliki broj toplana u Srbiji, koji sada koriste mazut i ugalj kao gorivo, u doglednoj budućnosti mogle bi za sagorevanje da koriste biomasu, zaključio je pomoćnik ministra energetike.