Izvor: Economy
Za aktivne mere zapošljavanja, koje, između ostalog, podrazumevaju zapošljavanje mladih pripravnika i organizovanje javnih radova, u ovoj godini izdvojeno je 3,5 milijarde dinara iz budžeta Srbije, rekla je na današnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije pomoćnica ministra Ljiljana Džuver, i ukazala da je većina aktivnih mera usmerena ka zapošljavanju “rizičnih” kategorija nezaposlenih, među kojima su mladi, stariji od 45 godina, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni, socijalno ugroženi, Romi, izbegle i raseljene osobe.
Kako je istakla, za javne radove u ovoj godini iz republičkog budžeta izdvojeno 1,3 milijarde dinara, od kojih će se finansirati 396 projekata u 113 opština i na taj način posao će dobiti 8.344 osobe.
Džuver je navela da je najveći deo novca, odnosno oko 810 miliona dinara, izdvojeno za zapošljavanje u najnerazvijenijim i nerazvijenim opštinama, a ostalim opštinama namenjeno je oko 470 miliona dinara. Prema njenim rečima, više od 80 odsto izdvojenih sredstava namenjeno je za zarade zaposlenih na javnim radovima, a posao će dobiti 6.157 nekvalifikovanih radnika, 1.756 sa srednjom stručnom spremom, 177 sa višom i 254 radnika sa visokom stručnom spremom.
Kako je objasnila da se projekti javnih radova, izemđu ostalog, odnose na podršku i pomoć starima, kućnu negu i lečenje na selu, podršku osobama sa invaliditetom, kulturne delatnosti, održavanje i zaštitu životne sredine i obnavljanje infrastrukture. Ona je napomenula i da će Vojvodina finansirati dodatni broj javnih radova, kao i da je u toku priprema za zaključivanje ugovora, tako da se očekuje da radovi počnu od druge polovine juna do druge polovine jula.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić naglasio je da je za zapošljavanje 10.000 mladih pripravnika kroz program “Prva šansa” izdvojeno 1,3 milijarde dinara i da je do sada zaposleno 423 mladih, a prijave za angažovanje pripravnika podnelo je, prema poslednjim podacima, 6.317 kompanija za 11.495 osoba. Prema podnetim zahtevima 61 odsto pripravnika je sa srednjim obrazovanjem, 11 odsto sa višim i 28 odsto sa visokim obrazovanjem.
Ilić je istakao da se očekuje da će do kraja jula zaposlenje dobiti svih 15.000 pripravnika, koliko je predviđeno programom, pošto će Vojvodina finansirati zapošljavanje dodatnih 5.000 pripravnika. Iako je rok za prijavljivanje bio 20. decembar on će, kako je naveo Ilić, biti skraćen pošto će se zahtevi primati još ove i sledeće nedelje i kvota će već biti ispunjena, odnosno biće potrošena sva sredstva. Pripravnici će, kako je reako, biti zaposleni u finansijama i knjigovodstvenim uslugama, građevini, turizmu i ugostiteljstvu, trgovini, prehrambenoj industriji, saobraćaju, veterini, IT uslugama, zdravstvu i farmaciji.
On je podsetio da program predviđa zapošljavanje pripravnika mlađih od 30 godina, bez radnog iskustva u struci, na evidenciji NSZ, tako što neto platu i plaćanje svih doprinosa obezbeđuje država, a poslodavac plaća samo porez na dohodak. Pripravnička plata iznosi od 16.000 do 20.000 dinara u zavisnosti od stepena stručne spreme, a poslodavac nema obavezu da po isteku pripravničkog staža zasnuje sa pripravnicima stalni radni odnos. Ilić je izrazio očekivanje da će značajan broj pripravnika ipak dobiti stalni posao.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje naveo je takođe da je nezaposlenost u Srbiji, prema nezvaničnim podacima, od oktobra 2008. do aprila ove godine povećana sa 14 na 15,6 odsto.
“U Srbiji je na kraju maja ove godine bilo 767.547 nezaposlenih, što je za 5.000 više nego u aprilu, ali taj broj nije u potpunosti posledica ekonomske krize,” rekao je Ilić na konferenciji za novinare i dodao da je u poređenju sa majom prošle godine broj nezaposlenih smanjen za 6.000. “Kriza je ušla na tržište rada, raste broj nezaposlenih, ali taj rast nije dramatičan”, kazao je Ilić i dodao da je teško dati odgovor na pitanje koliko je ljudi zbog krize ostalo bez posla.
Prema njegovim rečima, uočljivo je uzdržavanje poslodavaca od novog zapošljavanja.
“Poslodavci pokušavaju da zadrže broj zaposlenih, uprkos opadanju narudžbina i proizvodnje, a zabranjeno je i zapošljavanje u državnoj administraciji, što takođe utiče na smanjenu zaposlenost u Srbiji”, naveo je Ilić.
Prema rečima Ilića, posao se u Srbiji najlakše nalazi u oblasti mašinstva, građevine, informacionih tehnologija, obrazovanja, a potražnja za određenim zanimanjima razlikuje se po regionima Srbije.
