Biznis

Izvor: E-Kapija
“UniCredit Leasing Srbija” je potpisala Ugovor o kreditu za finansiranje malih i srednjih preduzeća u iznosu od 40 mil EUR sa Evropskom investicionom bankom (EIB). Zajednički projekat “Unicredit Leasing” i EIB uključuje kratkoročne i dugoročne kredite za srpska mala i srednja preduzeća i na taj način značajno doprinoseći njihovon razvoju.

Osim malih i srednjih preduzeća (i preduzetnika), kreditiraće se i javni sektor koji ulaže u infrastrukturu kao i preduzeća, bez obzira na veličinu i vlasničku strukturu, koja investiriaju u oblasti energije, zaštite životne sredine, industrije, zdravstva, obrazovanja i turizma i usluga, saopšteno je.

- Partnerstvo sa Evropskom investicionom bankom je još jedan važan korak u podršci malih i srednjih preduzeća, koja su po mom mišljenju najviše pogođena trenutnom ekonomskom situacijom, u ostvarivanju njihovih planiranih investicija u predstojećem periodu – istakao je Joachim Ahrer, generalni direktor “UniCredit Leasing” Srbija i dodao da finansijska prednost kredita EIB ce biti dosptupan krajnim korisnicim kroz specijalne proizvode koje će ponuditi “UniCredit Leasing Srbija”.

Izvor: E-Kapija
Ministarstvo ekonomije Srbije saopštilo je da su poslovne banke za tri meseca odobrile ukupno 420 mil EUR subvencionisanih kredita.

Kako se precizira na sajtu (www.merr.gov.rs), kroz program mera Vlade Srbije za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize do 9. juna realizovano je 390 mil EUR deviznih kredita za likvidnost, a odobreni su i dinarski krediti za likvidnost u iznosu od 676.000 EUR.

Za kupovinu domaćih automobila odobreno je 2.662 kredita u iznosu od 18 mil EUR, za kupovinu traktora odobren je 281 kredit u vrednosti od 2,3 mil EUR, a za kupovinu ostalih domaćih proizvoda odobreno je 5.792 kredita, vrednih 9 mil EUR.

Banke su do sada dobile zahteve za oko 811 mil EUR kredita, od čega su pozajmice za likvidnost u evrima stigli zahtevi u vrednosti oko 720 mil EUR, a zahtevi za dinarske kredite za likvidnost vredni su 18 mil EUR.

Preduzeća su podnela i zahteve za investicione kredite u vrednosti od oko 28 mil EUR, a za potrošačke podneto je zahteva za oko 45 mil EUR.

Najveći iznos kredita odobrila je banka Intesa u iznosu od 146 mil EUR, sledi Komercijalna banka sa oko 67 mil EUR, ProCredit sa 38,5 mil EUR, Societe Generale sa 29 mil EUR i UniCredit banka sa 27 mil EUR realizovanih kredita.

Izvor: E-Kapije
Eurobank EFG u Srbiji i Evropska investiciona banka (EIB) potpisale su 12. juna kreditni aranžman od 50 mil EUR.

Kredit je namenjen finansiranju investicionih projekata, obrtnog kapitala i nabavke na lizing za mala, srednja i mikro preduzeća u Srbiji.

Eurobank EFG je prva banka u Srbiji koja je dobila takav kredit EIB, a u ime te međunarodne finansijske institucije ugovor je potpisao rukovodilac sektora za Zapadni Balkan Dominik Kurben.

Predsednik Izvršnog odbora Eurobank EFG Filipos Karamanolis istakao je da je 40 mil EUR kredita namenjeno investicijama i obrtnom kapitalu preduzeća, a 10 mil EUR za lizing kompaniju EFG.

On je dodao da za kredit od 12. juna 2009. godine mogu da konkurišu klijenti te banke i da je namera banke da do kraja ove godine iskoristi sva sredstva kreditne linije.

Kako je naveo, uslovi otplate kredita će biti nešto povoljniji od onih koji su trenutno na tržištu Srbije, a zavisiće od uspešnosti klijenata banke koji se prijavljuju za kredit i obima njihovog poslovanja sa EFG bankom.

Minimalni rok otplate je dve godine za obrtni kapital, dok je maksimalna otplata od pet do sedam godina za investicione kredite, pri čemu postoji mogućnost korišćenja počeka.

Karamanolis je istakao da je EFG banka “još odlučnija u nameri da ulaže u razvoj srpske ekonomije učešćem u programu Vlade Srbije za subvencionisane kredite, kao i kroz Bečki sporazum kojim je osigurano da se ne smanjuje krefitna aktivnost banke u Srbiji ove godine”.

Ta banka je do sada srpsku privredu kreditirala jednom milijardom evra.

Prema rečima Karamanolisa, grčka grupacija EFG je za kredite u Grčkoj od EIB dobila 250 mil EUR, a u pregovorima je za kredit od 450 mil EUR za druge zemlje u kojima posluje.

Predstavnik EFG lizinga Nenad Maksić je najavio da će kreditna linija EIB klijentima te kompanije omogućiti povoljniju nabavku opreme i vozila za komercijalne svrhe, a novina će biti i kupovina nekretnina.

Kako je naveo, rok otplate će biti od dve do sedam godina sa grejs periodom.

Rukovodilac direkcije EIB za Zapadni Balkan Dominik Kurben kazao je da EIB pregovara sa drugim bankama i kompanijama u Srbiji o povoljnim kreditnim linijama.

Izvor: E-Kapija
Erste banka svojim klijentima pruža mogućnost da na jednostavan i siguran način, putem brzog kredita, regulišu troškove registracije i osnovnog osiguranja motornog vozila. Procedura realizacije kredita traje maksimalno 30 minuta.

Brzi kredit za registraciju motornog vozila predstavlja način kreditiranja potrošača koji klijentima omogućava da u celosti regulišu sve troškove registracije i osnovnog osiguranja motornog vozila bez odlaska u banku.

Nakon overe zahteva za kredit u preduzeću u kome je zaposlen, klijent završava sve neophodne radnje za realizaciju kredita na samom prodajnom mestu, odnosno u agenciji za registraciju motornih vozila. Čitava procedura realizacije kredita je veoma brza i sigurna, traje maksimalno trideset minuta.

Krediti se odobravaju na rok od 6 do 48 meseci, u zavisnosti od iznosa, minimalni iznos je 4.800 RSD, dok je maksimalni iznos 250.000 RSD kod dinarskih kredita. Kod kredita sa valutnom klauzulom, minimalni iznos je 100 EUR, dok je maksimalni iznos 3.000 EUR. Kamatna stopa za dinarske kredite iznosi 2,5% mesečno, dok je kamata za kredite sa valutnom klauzulom 2,08% na mesečnom nivou. Za kredite sa valutnom klauzulom učešće je 30%, dok kod dinarskih kredita nije obavezno.

Sredstvo obezbeđenja kredita predstavlja administrativna zabrana – maksimalno opterećenje zarade je 30%, a krediti se odobravaju klijentima do navršenih 65 godina života u momentu dospeća poslednjeg anuiteta.

Erste banka sada ima potpisan ugovor o poslovnoj saradnji sa 90 agencija za registraciju motornih vozila širom Srbije.

Izvor: E-Kapija

Narodna banka Srbije(NBS) saopštila je da je osam banaka u Srbiji povećalo marže na kredite u korišćenju i otplati, za 0,75 do 2,5%.

Pozivajući se na ugovore koji im to omogućavaju marže su povećale banke Alpha, Erste, Euro EFG štedionica, Piraeus, ProCredit, Raiffeisen, Hypo Alpe Adria i Univerzal.

NBS je od oktobra 2008. do aprila 2009. godine sprovela tri ankete u kojima je tražila od banaka da je obaveste da li će na kredite u korišćenju i otplati povećavati svoju maržu.

Od ukupno 35 banaka, 20 banaka se izjasnilo da ne planira povećanje marži, a 15 banaka je izvestilo NBS da će razmotriti odluku o povećanju i da ona zavisi od kretanja na međunarodnom tržištu novca.

Nakon sprovedenih anketa NBS je, kako se navodi u saopštenju, primila više pritužbi da su neke banke, koje su obavestile centralnu banku da nisu kao i da ne nameravaju da povećaju svoje marže, u međuvremenu obavestile svoje klijente da će to učiniti.

NBS je najavila da će takve ankete banaka sprovoditi najmanje jednom u šest meseci i o rezultatima će obaveštavati javnost, “kako bi građani imali uvid u to u kojoj meri se banke, upravo u vreme finansijske krize koja je dovela do značajnih promena u ceni novca i kapitala, pridržavaju i dobrih poslovnih običaja”.

Građanima je centralna banka ponovo preporučila da se za uslove pod kojima se krediti nude raspitaju kod više banaka i da, posle sagledavanja svih troškove, donesu odluku sa kojom bankom će ući u ugovorni odnos.

Izvor: Economy
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić uručio je prvih 50 ugovora o kreditima za početnike (start up), koji su odobreni u 2009. godini.

U ovogodišnoj prvoj tranši zajmova za početnike odobreno je 1.059 kredita u iznosu od 1,6 milijardi dinara, čijom realizacijom će biti zaposleno oko 3.300 novih radnika.

Dinkić je naveo da se u drugom krugu prijavljivanja za kredite za započinjanje posla bez hipoteke, do 20. maja, javilo još oko 2.000 ljudi.

“Verujem da će u ovoj godini start ap krediti omogućiti zapošljavanje više od 10.000 ljudi”, kazao je on i dodao da je kamata na te kredite jedan odsto godišnje, a rok otplate pet godina uz jednu godnu počeka.

Dinkić je istakao da dve i po godine posle otpočinjanja programa kreditiranja početnika u biznisu u Srbiji oko 70 odsto korisnika redovno otplaćuje pozajmice, dok je u Norveškoj, po ugledu na koju je pokretnut program, procenat otplate 30 odsto.

Ministrstvo ekonomije je navelo da je u prvom ovogodišnjem krugu preduzetnicima odobren 721 kredit, a preduzećima 338 kredita. Najviše zahteva za kredite preduzetnicima odobreno je za otvaranje zanatskih radnji, dok je najviše zahteva za kredite za preduzeća odobreno za proizvodnju prehrambenih proizvoda.

Ukupno je odobrano 195 kredita za započinjanje posla u proizvodnji hrane, pića i duvana, u iznosu od 316,7 miliona dinara.

Ostali zahtevi odnose se na otvaranje firmi za preradu drveta, turizam, obrazovanje, proizvodnju mašina, metala i metalnih proizvoda, električnih i optičkih uređaja, hemijskih, tekstilnih proizvoda i drugo.

Najveći broj kredita odobren je na teritoriji Beograda, ukupno 298 u iznosu od 467 milona dinara, a omogućiće zapošljavanje 886 radnika. Mladi do 25 godina starosti konkurisali su i dobili 351 kredit, dok je 529 mladih od 26 do 40 godina starosti dobilo kredit za pokretanje sopstvenog posla.

Najniži iznos kredita za početnike bez hipoteke je 500.000 dinara, a najviši 1,3 miliona dinara. Krediti za početnike će se odobravati dok se ne utroši celokupan iznos sredstava u iznosu od tri milijarde dinara koji je u ovoj godini predviđen, s tim što će se presek praviti svakog 20. dana u mesecu.

Krediti za pokretanje biznisa su jedna od antirecesionih mera koje sprovodi Vlada Srbije, a kreditima koji su odobreni u protekle dve godine, u vrednosti od 4,7 milijardi dinara, otvorena su 3.783 preduzeća i zaposleno 12.365 radnika.

Izvor: Economy

Povećani stimulativni paket za privredu iz Plana Vlade Srbije za ekonomsku stabilnost u ukupnoj vrednosti od 180 milijardi dinara sa dvostruko nižim kamatama počeće da se primenjuju od  18. maja. Osnovni uslov za odobravanje kredita je da preduzeća ne smanjuju broj zaposlenih.

Do sada je odobreno blizu 300 miliona evra kredita sa subvencionisanim kamatama, od čega je najviše za likvidnost u iznosu od oko 280 miliona evra. Vlada Srbije je finansijski pojačala stimulativni paket za privredu sa 40 milijardi dinara kredita za likvidnost.

Ove kredite će odobravati banke po dvostruko nižim kamatnim stopama koje će iznositi tri odsto godišnje na kredite za likvidnost sa deviznom klauzulom. Novina su dinarski krediti za likvidnost sa godišnjom kamatnom stopom od 10,5 odsto i potrošački krediti za kupovinu građevinskog materijala.

Iznos kredita za preduzeća koja imaju izvozne programe je dvostruko veći i njima ce biti omogućene pozajmice do 4 miliona evra.

Ukupni stimulativni paket Vlade Srbije za privredu uključuje kredite za likvidnost u ukupnom iznosu od 80 milijadi dinara, od čega četiri milijarde daje država i kredite za investicije u vrednosti 17 milijardi dinara, gde je udeo države pet milijardi dinara, a uslov za odobravanje kredita za likvidnost i investicije je da preduzeća ne smanjuju broj zaposlenih. Država je za potrošačke kredite predvidela jednu milijardu dinara iz budžeta, a banke će za te namene izdvojiti 20 milijardi dinara.