Biznis

Izvor: E-Kapija
“Eco-recycling” je prva fabrika u Srbiji za reciklažu auto i teretnih guma, kao i drugih vrsta gumenog otpada koji se godinama gomila na deponijama.

Reciklaža se obavlja po svim ekološkim standardima i propisima Evropske unije tako da nema štetnog uticaja na životnu sredinu.

Kompleks pored mesta Sirig, teritorija opštine Temerin, obuhvata 3.600 m2 betonskih bokseva za bezbedno skladištenje i postupanje sa otpadnim pneumaticima, i proizvodnu halu 2.400 m2 gde je instalirana najsavremenija lnija za reciklažu guma renomiranog danskog proizvođača.

Tehnološki proces reciklaže počinje sečenjem guma na krupnije komade veličine 10 centimetra, zatim u narednoj drobilici na još sitnije – promera oko 2 centimetra. Dalje se kroz vibra sita i magnetne separatore u više faza odvajaju čelična žica i platno, tako da se na kraju postupka, guma prolazeći kroz još dva mlina, dobija gumeni granulat čistoće 99,9%. U postupku ovakve reciklaže nema nikakvih propratnih zagađenja životene sredine.

Osim velikog značaja za zaštitu čovekove okoline, reciklaža guma je i ekonomski izuzetno isplativ projekat, jer od korišćenih proizvoda stvara proizvode s novom vrednošću.

Izvor: E-Kapija
Za zaštitu životne sredine Srbije u narednih deset godina trebalo bi uložiti oko 4 mlrd EUR, što je 54 EUR godišnje po stanovniku, izjavio je ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.

- Troškovi zagađenja životne sredine po stanovniku su oko 330 EUR godišnje, tako da su razlozi za ulaganje u tu oblast ne samo humane već i ekonomske prirode- kazao je Dulić na sednici Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Paket ekoloških zakona koji je usvojen u maju 2009. godine, rekao je Dulić u Privrednoj komori Srbije, predstavlja pravu revoluciju u stanju životne sredine.

Prema njegovim rečima, do sada nikada nije bio donet toliki broj zakona u okviru jednog ministarstva.

- Nakon usvajanja tih zakona naša dužnost je da donesemo 186 podzakonskih akata, da bi ti zakoni zaživeli u praksi. Potrudićemo se da u ovoj godini završimo ključne podzakonske akte na kojima će sistem zaštite životne sredine funkcionisati dugoročno- naglasio je ministar.

On je kazao da će ti zakoni doprineti zaštiti zdravlja stanovništva ali i mogućnost da privreda Srbije bude konkurentnija na tržištu Evropske unije, “jer će proizvodni procesi biti rađeni u skladu sa standardima koje EU priznaje”.

Prema njegovim rečima, oko 350 tona olova godišnje se ispusti u našu atmosferu zbog korišćenja benzina koji sadrže olovo, a koji je u EU zabranjen.

- Nedopustivo je da Srbija bude među poslednjim zemljama koje još uvek koriste olovni benzin- rekao je Dulić.

Srbija ima veliki problem i sa odlaganjem opasnog otpada, istakao je on i dodao da to ministarstvo planira da do 2012. godine izgradi postrojenje gde će se odlagati neorganski opasni otpad.

Izvor: E-Kapija
U Fabrici kaučuka u Elemiru (FSK), počela je proizvodnja ekološkog tipa sintetičkog kaučuka, potvrdio je pomoćnik direktora za proizvodnju Dragan Gavrilov.

- U protekle dve i po decenije iz naše fabrike kupcima smo isporučivali tri osnovna tipa sintetičkog kaučuka, dok evropski standardi od 1. januara 2010. godine zahtevaju korišćenje novog proizvoda sa poboljšanim ekološkim standardima i to smo uspeli da ostvarimo u prvoj klasi, tokom probne proizvodnje – kaže Gavrilov.

Novi tip kaučuka sa oznakom Hipren 1723 obezbeđuje elemirskoj fabrici perspektivu na probirljivom i zahtevnom evropskom tržištu, gde se nalazi od početka svoga rada.

FSK je prošle godine sa 35.000 tona sintetičkog kaučuka ostvarila rekordnu proizvodnju a sada deli sudbinu posrnule pančevačke “Petrohemije” u čijem je sastavu.

Pogoni elemirske fabrike zbog nedostatka sirovina za proizvodnju sintetičkog kaučuka, koji stižu iz Pančeva, stajali su tokom maja tri sedmice. A sada su ponovo pokrenuti sa novim proizvodom.

Izvor: E-Kapija
U Centru za reciklažu “Beograd” u Železniku, za mesec i po dana, otkako je počela akcija Vlade Srbije “Staro za novo”, reciklirano je 900 starih automobila, čiji su vlasnici ostvarili popust od 1.000 EUR za kupovinu novog automobila “fiat punto”.

Dejan Dubajić, pravni savetnik u ovom preduzeću, koje u Srbiji ima 35 placeva, objašnjava da je u Železniku reciklirano 500 polovnjaka iz Beograda i po 200 iz Novog Sada i Kragujevca. Do kraja nedelje, kako najavljuju, očekuju da ukupan broj recikliranih polovnih automobila zaokruže na – 1.000.

- Dnevno, potpuno ekološki bezbedno, preradimo 30 polovnjaka. Međutim, očekujemo da tokom predstojećih letnjih meseci ovaj broj bude znatno veći, jer imamo informaciju da je “Fiat” u Kragujevcu uhodao proizvodnju, i da su sve kraći rokovi isporuke novih vozila – naglašava Dubajić.

Po njegovim rečima, do sada nije bilo većih problema kada je u pitanju zakonsko ispunjavanje uslova za zamenu starih automobila uz subvenciju države od 1.000 EUR za nova vozila, osim što se, kako kaže, događalo da je jedan od supružnika – vlasnik polovnog vozila nije kreditno sposoban, ali jeste onaj drugi.

Izvor:  E-Kapija
Kompanija “PC Centar” u saradnji sa “BIS IT” reciklažnim centrom pokreće akciju “Staro za novo” u kojoj svi donosioci starih kompjutera, monitora i laptopova ostvaruju popuste od 1.000 do 3.000 dinara pri kupovini novih.

Svaki elektronski uređaj koji završi na neadekvatnom mestu, kontejneru ili ulici doprinosi lošem ekološkom stanju jer e-otpad u sebi sadrži neke od opasnih materija. Iz tih razloga, od sada i u Srbiji, po ugledu na svetske standarde, stari kompjuter, monitor ili laptop moguće je dostaviti u nekoj od 11 prodavnica “PC Centra” širom Srbije čime se stiče pravo na popust za kupovinu nove opreme, rekli su u “PC Centru”, naglašavajući da su oni prva kompanija u našoj zemlji koja kroz svoje maloprodajne objakte nudi mogućnost da se građani, na ekološki način, reše svojih zastarelih IT uređaja.

- “PC Centar”, kao društveno odgovorna kompanija pokreće akciju “Staro za novo”, svesna koliko je bitno čuvati ekosistem koji zavisi od svih nas, a opet od koga i mi svi zavisimo. Cilj akcije je očuvanje životne sredine recikliranjem IT otpada- navela je Ivana Vlahović, marketing menadžer “PC Centra”.

Izvor: E-Kapija
Stručnjaci novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN) predstavili su 19. maja studiju “Atlas vetrova Vojvodine”, u kojem su sabrane informacije za potencijalne investitore koji su zainteresovani za ulaganja u energiju vetra.

Studiju je naručio pokrajinski sekretarijat za energetiku, a resorni sekretar Radoslav Striković rekao je da se u studiji nalaze lokacije na kojima je isplativo ulaganje u ovaj vid obnovljivih izvora energije na teritoriji Vojvodine.

Vladimir Katić- sa FTN-a rekao je da se trenutno 23% energije u Evropskoj uniji proizvede iz obnovljivih izvora energije.

Prema procenama stručnjaka, u narednih desetak godina 43% ukupne proizvodnje električne energije postizaće se upravo zahvaljujući upotrebi novih izvora energije, među kojima vetar zauzima značajno mesto, naveo je Katić.

On je dodao da je studija pokazala da Vojvodina ima potencijala za korišćenje vetra kao obnovljivog izvora energije.

Izvor: E-Kapija

Opština Novi Bečej je u okviru pokrajinskog projekta izrade Idejnog rešenja za način prikupljanja, skladištenja i transporta celokupnog opasnog otpada, te postrojenja za njegovu eliminaciju na teritoriji AP Vojvodine – ušla u realizaciju svog dela posla, po kome će biti izrađena studija izvodljivosti za ambalažu repromaterijala u poljoprivredi.

Ovaj posao će realizovati Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, po ceni od 8 miliona dinara.

Izvor: E-Kapija
U Bajmoku, naselju sa oko desetak hiljada stanovnika blizu Subotice, ovih dana uređena je deponija, sa ograđenim prostorom u kojem će građani moći da odlažu smeće, i koje na taj način neće ubuduće biti razbacivano po okolini, po obližnjim njivama i putevima. Rukovodstvo mesne zajednice je to učinilo u dogovoru sa gradskom upravom, a Direkcija za izgradnju grada je uložila nešto više od četiri miliona dinara za uređenje deponije i prilaznog puta.

Deponija će se prostirati na nekoliko hektara, i biće uređena po ekološkim standardima. Ovim je Bajmok postao prvo prigradsko naselje koje je rešilo svoj problem odlaganja smeća, a koje se do sada iz ovog gradića odlagalo po okolnim divljim deponijama u količinama od dvadesetak prikolica dnevno.

Izvor: E-Kapija
U Beogradu će od 22. do 24. aprila biti održan međunarodni naučni sastanak, a neke od tema biće dosadašnja dostignuća i problemi koje je potrebno rešiti u vezi sa najopasnijim patogenim agensima, koji mogu ugroziti ljudske živote, kako ne bi bili korišćeni u bioterorističke svrhe. Reč je o takozvanom COST projektu Evropske zajednice.

Zahvaljujući dugogodišnjem uspešnom naučnom radu u ovoj oblasti, naročito u bioinformatici, Centar za multidisciplinarna istraživanja Instituta u Vinči dobio je organizaciju radnog sastanka “COST akcije B28″.

Više od 50 vrhunskih naučnika iz 20 evropskih zemalja biće gosti naše zemlje. U radu skupa aktivno će učestvovati i istraživači iz Instituta u Vinči, koji će izložiti svoje najnovije rezultate istraživanja virusa ptičjeg gripa, jedne od najozbiljnijih pretnji ljudskom zdravlju.

Izvor: E-Kapija
Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranja izdvojiće 12 miliona dinara za izgradnju kolektora u Subotici, dogovoreno je na sastanku ministra ovog resora Olivera Dulića i gradonačelnika Subotice Saše Vučinića.

Ugovorom koji je ovih dana potpisan, ministarstvo ekologije će izdvojiti deset, a grad obezbediti još dva miliona dinara za izradu projektne dokumentacije za zatvaranje otvorenog dela kolektora 3 u Subotici, koji je izvor zagađenja okolnog zemljišta i naselja Prozivka.

- Kolektor predstavlja veliki problem meštanima, a postoji već više od 30 godina. Toliko dugo se priča i o njegovom rekonstruisanju, ali se dosad ništa nije uradilo, niti su otklonjene ekološke posledice – kaže gradonačelnik Vućinić.

Oliver Dulićje najavio da će Ministarstvo podržati Suboticu u nastojanju da otvori regionalnu deponiju i da uvođenjem reciklaže reši problem odlaganja otpada.

On je izrazio nadu da će Subotica “postati lider u akciji Očistimo Srbiju”, a već je dogovoreno da se izdvoji pet miliona dinara za uklanjanje 57 divljih deponija u okolini grada. Sredstva će biti obezbeđena iz fonda za javne radove.

- Prethodno je ovo ministarstvo obezbedilo novac za uređenje Palićkog jezera, a u tom paketu bi trebalo da se reši i izgradnja obaloutvrde jezera, o kojoj se već godinama govori. Završetkom ova dva projekta podigao bi se kvalitet životne sredine i unapredili uslovi za razvoj turizma na Paliću – rekao je ministar Dulić.