Biznis

Izvor: E-Kapija
Veterinarski zavod otvorio je 8. juna u Subotici liniju za proizvodnju hrane za ribe, a u Srpskoj Crnji pogon za proizvodnju čvrstih hemofarmaceutskih proizvoda.

U pogon u Subotici uložena su 4 mil EUR, a u pogon u Srpskoj Crnji 3 mil EUR.

Na otvaranju pogona Veterinarskog zavoda u Subotici predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić istakao je da je reč o firmi koja u uslovima svetske krize šalje poruku da postoje kompanije koje u istom danu otvaraju dva nova proizvodna pogona.

Pajtić je istakao da pokrajinska administracija upravo zbog tako preduzimljivih firmi kroz posebne programe podržava pokretanje novih proizvodnih pogona i zapošljavanje novih radnika.

- Naša je procena da ćemo do kraja godine imati oko 20.000 novozaposlenih u Vojvodini – rekao je Pajtić.

Veterinarski zavod Subotica pripada “Victoria Group”, najvećem agroindustrijskom proizvodnom preduzeću u regionu.

Celokupna proizvodnja zavoda je otvaranjem novih pogona usklađena sa ISO, HACCP i GMP standardima.

- Otvaranjem novih pogona Veterinarski zavod je uskladio proizvodnju sa svim standardima – rekla je generalni direktor subotičkog Zavoda Nataša Pavichević-Bajić i podsetila da je u proteklih godinu dana Zavod realizovao četiri velika razvojna projekta.

Izvor: E-Kapija
Vojvodina će u 2009. godini izdvojiti ukupno 5 mil EUR za razvoj pogona novih tehnologija, najavio je pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Dragoslav Petrović.

On je rekao da je 4 mil EUR namenjeno direktnim investicijama u nove tehnologije, dok će sa milion EUR pokrajina sufinansirati očuvanje već otvorenih radnih mesta u okviru programa za primenu novih tehnologija u Vojvodini.

Petrović je kazao da će taj novac udružen sa privatnim kapitalom dostići 20 mil EUR i da se na taj način očekuje da će u naredne dve godine biti omogućeno da se prebrodi kriza u sektoru novih tehnologija.

On je naglasio da je u 43 opštine u Vojvodini otvoreno 78 pogona visoke tehnologije, gde je prema ostvarenim ugovorima obezbeđeno zapošljavanje za 23.518 radnika.

- Ukupna investicija koja je na taj način ostvarena u Vojvodini je 110 mil EUR, gde je pokrajina učestvovala sa 25,6 mil EUR – izjavio je Petrović.

Kako je najavio, Izvršno veće izdvojiće milion EUR da se 1.260 radnih mesta u okviru 55 novootvorenih pogona servisiraju tako da se u uslovima suženog tržišta i pada cena u mnogim oblastima obezbedi njihovo održavanje.

Petrović je najavio da će sutra biti upućen javni poziv za sufinansiranje očuvanja već otvorenih radnih mesta u okviru programa za primenu novih tehnologija u Vojvodini.

Izvor: E-Kapija
Kompanija “Monbat” spremna je da pokrene proizvodnju u fabrici za preradu starih olovnih akumulatora u Inđiji čim dobije saglasnost na studiju o proceni uticaja na životu sredinu, kazali su u poslovodstvu te kompanije.

- “Monbat” je uložio više od 11 mil EUR u izgradnju fabrike za recikliranje akumulatora u Inđiji, koja će uposliti oko 70 radnika doprineti poboljšanju ekološe slike Srbije – kazao je direktor kompanije Milan Petrović.

On je kazao da u Evropi trenutno postoji ukupno 11 fabrika koje poseduju najsavremeniju tehnologiju u oblasti obojene metalurgije, kao što je tehnologija koju će “Monbat” primenjivati u Srbiji.

Petrović je precizirao da je reč o zatvorenom tipu reciklažnog sistema, bez ispuštanja tehnoloških voda.

- To tehnološko rešenje odgovara preporukama Evropske komisije koje se definišu kroz direktivu za sprečavanje i kontrolu zagađivanja (IPPC) kao najbolje u metalurgiji obojenih metala i najbolja dostupne tehnike u sekundarnoj metalurgiji olova – istakao je Milan Petrović.

Kompanija “Monbat” je podnela pokrajinskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u Novom Sadu zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja fabrike na životnu sredinu čije je razmatranje predviđeno za narednu sedmicu.

Izvor: E-Kapija
Mađarske kompanije su u poslednjih šest godine investirale u Vojvodini 200 mil EUR i zaposlile oko 2.200 ljudi, izjavio je direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP Fond) Branislav Bugarski.

Bugarski je rekao da je 200 mil EUR investicija efekat dobre saradnje sa mađarskom privredom, koja ima dosta sličnosti sa privrednom Srbije, u čemu treba i sagledavati šansu za budućnost.

- Najbolja saradnja uspostavljena je u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrija, ali ne smemo zaboraviti ni metalski kompleks, kao i investiciju OTP banke i “MOL group” – rekao je Bugarski.

On je ocenio da dobroj privrednoj saradnji značajno doprinosi i investiciona konferencija “Mađarska-Srbija”, koja se četvrti put održava u okviru 76. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, u organizaciji Agencije za investicije i trgovinu Vlade Mađarske (ITD Hungary).

- Uskoro će ITD otvoriti svoje predstavništvo u Novom Sadu, kako bi mađarske kompanije mogle da imaju neku vrstu poslovne inkubacije, koja će im pomoći da lakše pronalaze poslovne partnere u Srbiji – rekao je Bugarski.

Pokrajinski sekretar za privredu Ištvan Pastor rekao je novinarima da Srbija može sa Mađarskom da uradi mnogo, zahvaljujući geografskom položaju i bliskosti dva naroda.

- Potrebno je produbljivati konktakte, jer se teritorije mogu razvijati samo kao celine, bez obzira na granicu koja ih deli – naveo je on i ocenio da je “zbog toga važno da postoji uravnotežen razvoj dva područja i obostrani interes za međusobnu saradnju”.

Pastor je precizirao da Srbija ima velike potencijale u agrarnom kompleksu, proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda, građevini, drvoprerađivačkoj industriji i metalskom kompleksu, kao i u sferi informacionih tehnologija.

- Mi imamo značajni interes u toj oblasti, jer u Novom Sadu postoji oko 40 preduzeća sa stranim kapitalom, koje pretežno rade softvere za inostranstvo i u kojima je zaposleno oko 1.000 ljudi – rekao je on.

Direktor specijalnih programa u agenciji ITD Balint Repassi rekao je da ta agencija posreduje pri ulaganjima u Srbiji sa tri grupe firmi: malim porodičnim preduzećima, malim i srednjim preduzećima i multinacionalnim kompanijama.

On je rekao da najveće interesovanje kod mađarskih kompanija trenutno vlada za privatizaciju u prehrambenoj industriji i građevinarstvu.

Izvor: Economy
Poslovni sistem Vindija, najveća hrvatska prehrambena firma, najavljeno proizvodno širenje u regiju započela je svečanim otvaranjem nove fabrike za proizvodnju mesa u Plandištu u Vojvodini.

Na svečanoj ceremoniji otvaranja u Plandištu, ministar poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja Republike Hrvatske, gospodin mr. sc. Božidar Pankretić, i ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije, dr. Saša Dragin, zajedno su službeno pustili u rad novu fabriku za proizvodnju živinskih proizvoda i prerađevina, u prisustvu generalnog direktora Poslovnog sistema Vindija, Drk Dragutina, brojnih privrednika, kao i državnih, pokrajinskih i lokalnih zvaničnika.

Reč je o prvoj fabrici Poslovnog sistema Vindije koja započinje s radom na području Republike Srbije.
„Vindijini proizvodi iz ove fabrike su evropskog kvaliteta i nadam se da ćemo do kraja godine moći i da ih izvozimo“, izjavio je srpski ministar Saša Dragin.

Vindija je kupila fabriku u januaru ove godine i odmah pristupila rekonstrukciji objekta nakon koje je postignut nivo uređenosti i tehnološke obrade u proizvodnji koji u potpunosti zadovoljavaju standarde zakonodavstva Republike Srbije, ali i najzahtevnije standarde zakonodavstva Evropske Unije. U postrojenja koja se prostiru na površini od 7.000m2 unutar fabričkog kruga površine čak 55.000 m2 uloženo je ukupno preko 12 miliona evra, dok će fabrika zapošljavati više od 160 radnika, najvećim delom lokalnih stanovnika.

„Jedino ovakvom regionalnom saradnjom možemo biti konkurentni na globalnom tržištu. Ovim putem ujedno pozivam i srpske firme da slede Vindijin primer investirajući u Republici Hrvatskoj“, istakao je hrvatski ministar Božidar Pankretić.

Izvršena je i sertifikacija HACCP-a, dok će se uskoro uvesti i sertifikacija istovetna svim postojećim standardima članica Poslovnog sistema Vindija.
Nakon otvaranja i obilaska fabrike uz stručno vođstvo Vindijinih tehnologa, na prigodnom programu, mnogobrojnim zvanicama su se, pored hrvatskog i srpskog ministra resornih ministarstava, obratili i i generalni direktor Poslovnog sistema Vindija, Dragutin Drk i direktor Vindije Lajkovac- Miroslav Čurčić.

„Nakon proizvodnog širenja unutar Hrvatske, logično je usledio i iskorak u regiju koji ujedno predstavlja i naš najefikasniji anti- recesijski plan. Naročito sam ponosan i zahvalan što je dolazak Vindije u Republiku Srbiju dobio snažnu potporu srpskih lokalnih i državnih vlasti i privrednika koji su u Vindiji prepoznali vrednog i dugoročnog regionalnog partnera“ – izjavio je Dragutin Drk, generalni direktor Poslovnog sistema Vindija.

Privredno partnerstvo sa Republikom Srbijom predstavlja jedan od najznačajnijih strateških razvojnih pravaca Vindije, koja ove godine ujedno obeležava pedeset godina uspešnog rada, dok nova fabrika mesnih proizvoda označava i novi iskorak u jačanju uspešne međusobne saradnje sa srpskim tržištem.

Izvor: E-Kapija
Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu izdvojio je 21,4 miliona dinara za otvaranje uslužnih centara u 14 vojvođanskih opština.

Uslužni centri imaju zadatak da pomognu građanima kod izdavanja izvoda iz matičnih knjiga, donošenja rešenja o dodacima za decu, o porodiljskim naknadama, izdavanja rešenja za otvaranje radnji, raznih uverenja do pružanja informacija o opštinskoj upravi, privrednim i društvenim delatnostima.

- Praksa je pokazala da su građani u znatnom broju nezadovoljni zbog nesnalaženja sa velikim brojem kancelarija, odeljenja i sektora u opštinskim administarcijama, kao i zbog činjenice da najčešće moraju ponovo da dolaze da bi rešili neki problem – kazala je pokrajinska sekretarka Jadranka Beljan-Balaban.

Ona je navela da je budžet sekretarijata 277 miliona dinara i da će ta sredstva biti raspoređena za podizanje razvojnih i administrativnih kapaciteta lokalnih samouprava.

Izvor: E-Kapija
Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine izdvojiće za adaptaciju subotičkog Dečjeg pozorište dva miliona dinara, kako bi se nastavili radovi započeti pre dve godine. Ovo je potvrđeno ugovorom koji su u Subotici potpisali koordinator za investicije Fonda Lazar Dulić i direktorica Dečjeg pozorišta Jaka Prka Vujević. Ova sredstva pomoći će da se nabavi i montira nova scenska oprema, što je deo ukupne adaptacije zgrade pozorišta.

Dogovoreni priliv sredstva iz Fonda obezbediće da pozorište već početkom sezone dobije novu dvoranu, a predstave se sada igraju u salama drugih kulturnih centara u gradu.

- Dečje pozorište se nalazi u staroj zgradi, na kojoj je poslednja adaptacija obavljena 1934. godine, i sadašnjim radovima su se morali temeljno obnoviti svi delovi zgrade. Kada adaptacija bude završena, uz obnovljenu glavnu salu, hol, radionice, novu klimatizaciju i scensku opremu, Subotica će dobiti jedno od najmodernijih pozorišta, koje će ispunjavati svetske standarde – kaže Vujević.

Lokalna samouprava je sa svoje strane za obezbeđenje neophodne dokumentacije izdvojila 1,6 miliona dinara, a gradonačelnik Saša Vučinić najavljuje da će zajedničkim snagama lokalna samouprava i Pokrajina uspeti da isfinansiraju adaptaciju ove kulturne ustanove za decu u predviđenom roku.

Adaptacija je počela 2007. godine, i dosad je uloženo 56 miliona dinara iz NIP-a, pokrajinskog Fonda za kapitalne investicije, i iz lokalnog budžeta. Za konačni završetak radova potrebno je još 29 miliona, koje Dečje pozorište očekuje od Pokrajinskog fonda.

Izvor: E-Kapija
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da će iz Fonda za kapitalna ulaganja u Suboticu i njenu okolinu biti preusmereno 2,5 milijardi dinara za 102 projekta.

Pajtić je sa gradonačelnikom Subotice Sašom Vučinićem obišao gradilište kompleksa zatvorenih bazena, kako bi se obeležilio nastavak radova u koji će u ovoj godini iz Fonda za kapitalna ulaganju biti investirano 250 miliona dinara.

- Fond za kapitalna ulaganja je počeo sa radom pre dve godine. Punom parom se i dalje radi i u Subotici i u celoj Vojvodini. Investicije koje su u toku nisu značajne samo zbog infrastrukture, već i što zapošljavaju desetine hiljada ljudi, pa možemo reći i da je reč o projektima zapošljavanja u Vojvodini – rekao je Pajtić.

Prema njegovim rečima, ima prostora za racionalizaciju i u pokrajinskoj administraciji, iako je ona u pokrajini započeta još pre nekoliko godina.

- Samo 6,5% sredstava namenjeni su za plate i troškove. To je izuzetno malo u odnosu na institucije u Srbiji, već i u regionu, ali to ne znači da nema mesta uštedama – kazao je Pajtić.

Izvor: E-Kapija
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) objavila je 2. marta Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za investicije koje omogućavaju zapošljavanje novih radnika.

Kako je navedeno u Javnom pozivu, novac se dodeljuje za investicije u proizvodnju i usluge koje se mogu izvoziti i za ulaganja u istraživanje i razvoj, a prijave se mogu slati od 3. marta do 24. aprila ove godine.

Prema podacima sa sajta SIEPA, za ulaganje u proizvodnju može se dobiti od 2.000 do 5.000 EUR po novom radnom mestu, pri čemu je uslov da se otvori najmanje 50 radnih mesta i da je investicija vredna najmanje izmedju milion i 3 mil EUR, u zavisnosti od stope nezaposlenosti u opštini u kojoj se ulaže.

Za investicije u sektoru usluga ulagači mogu dobiti između 2.000 i 10.000 EUR po novom radnom mestu, a uslovi su investicija od najmanje 500.000 EUR i otvaranje najmanje 10 novih radnih mesta.

Ulagači u sektor istraživanja i razvoja mogu dobiti između 5.000 i 10.000 EUR za investiciju od najmanje 250.000 EUR uz otvaranje najmanje 10 novih radnih mesta.

O dodeli sredstava odlučivaće se na osnovu više kriterijuma, među kojima su udeo dobavljača iz Srbije, uticaj na produktivnost srpskih preduzeća u tom sektoru, na životnu sredinu i na razvoj opštine, održivost investicije i podrška lokalne samouprave u realizaciji investicije, navedeno je u Javnom pozivu.

Izvor: E-Kapija
Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovići izjavila je da će iz NIP-a u ovoj godini biti finansirana 432 projekta, među kojima su “tri od velikog nacionalnog značaja”.

Na sednici odbora Skupštine Srbije za lokalnu samoupravu, Kalanovićeva je rekla da je osnovni zadatak NIP-a ulaganje u infrastrukturu. Prema njenim rečima, u odabiru projekata za ovu godinu, koje bi Vlada Srbije trebalo da odobri iduće nedelje, nije bilo favorizovanja i političke ocene, nego razvrstavanja na dobre i loše.

Tri velika nacionalna projekta predviđana za ovu godinu su radovi na Koridoru 10, opremanje infrastrukturom Centra za razvoj automobilske industrije u Kragujevcu, koji uključuje i obaveze prema “Fiat”, ali i prema gradu.

Takođe, planiran je i projekat od 2 milijarde dinara za 40 najugroženijih opština u Srbiji i podršku razvoju njihove infrastrukture.

Kalanovićeva je navela da je u ovoj godini potrebno oko 60 milijardi dinara da bi se značajno unapredio infrastrukturni razvoj, a da je NIP-om predviđeno 20,5 milijadi.