Biznis

Ministarstvo finansija Republike Srbije i Direkcija za evropske integracije BiH, objavili su prvi poziv za dostavljanje predloga projekata u okviru Prekograničnog programa Srbija–Bosna i Hercegovina, finansiranog iz Instrumenta za predpristupnu pomoć Evropske unije (IPA) za 2007. i 2008. godinu.

Cilj Programa je povezivanje ljudi, zajednica i privreda pograničnih regiona Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, kako bi zajedno doprineli razvoju međusobne saradnje, uz korišćenje ljudskih, prirodnih, kulturnih i privrednih resursa i prednosti.

Programom definisan prioritet se odnosi na obezbeđivanje društveno – ekonomske kohezije kroz zajedničke aktivnosti u cilju unapređenja fizičke, poslovne, društvene i institucionalne infrastrukture i kapaciteta. U okviru ovog prioriteta su određene i dve mere, i to:
• Povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrednih, ruralnih, kulturnih i prirodnih resursa Programske oblasti
• Prekogranične inicijative usmerene na razmenu ljudi i ideja sa ciljem poboljšanja saradnje stručne javnosti i civilnog društva

Vrednost pojedinačnih donacija kreće se u rasponu od 20 000 evra do 300.000 evra, u zavisnosti od prirode projekta.. Vreme za realizaciju projektnih aktivnosti je, u zavisnosti od prirode projekta, od šest do 24 meseca.

Programska oblast obuhvata: u Republici Srbiji – Sremski, Mačvanski, Kolubarski i Zlatiborski okrug; i Sarajevski i Severo-istočni region u Bosni i Hercegovini.

Sve informacije o uslovima učestvovanja, kao i prijavna dokumentacija, mogu se naći na internet adresama:
www.evropa.gov.rs; www.dei.gov.ba; http://ec.europa.eu/europeaid/work/funding/index_en.htm

Poziv za dostavljanje projektnih predloga otvoren je do 6.10.2009, a info sesije za potencijalne aplikante u okviru prekograničnog programa Srbija-Bosna i Hercegovina održaće se:

- 15.07.2009. Valjevo- Sala skupštine grada Valjeva

- 16.07.2009. Loznica- velika sala skupštine grada- 17.07.2009. Zlatibor- konferencijska sala, Institut Čigota

Prijave slati poštom, dostaviti lično ili putem kurirske službe na sledeću adresu:

ZAJEDNIČKI  TEHNIČKI SEKRETARIJAT
Nemanjina 52
31 000 Užice
Republika Srbija

Rok za dostavljanje predloga projekata je 6. oktobar 2009 (u slučaju lične dostave, rok za prijem je 16 časova po lokalnom vremenu istog dana). Prijave koje budu predate nakon naznačenog roka biće isključene iz procesa ocenjivanja.
Uputstvo za podnosioce predloga projekata je dostupno na sledećim internet adresama:

www.evropa.gov.rs;www.dei.gov.ba;http://ec.europa.eu/europeaid/work/funding/index_en.htm

Kontakti za dodatne informacije:
e-mail: jtscbcsrbbih@mfin.gov.rs
Faks: +381 31 512 394

Izvor: Economy
Italijanska preduzeća su uložila u Srbiju 800 miliona evra, izjavio je danas potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

On je na konferenciji o italijanskim investicijama u Srbiju kazao da su italijanske banke došle među prvima, a sada na srpskom bankarskom tržištu zauzimaju 25 odsto, dok osiguravajuće firme iz Italije zauzimaju 44 odsto srpskog tržišta.

Dinkić je kazao da su u industriju Srbije, pre dolaska Fijata, ulagala uglavnom srednja i mala preduzeća iz Italije.

On je kao primer investicija u proizvodnju naveo ulaganja proizvođača čarapa Golden lejdi (Lady) i Pompea.

Potpredsednik srpske vlade kazao da je za Srbiju rešenje za izlazak iz krize da se “malo zaduži u inostranstvu i poveća deficit” i da smanji administraciju.

“Smanjenje plata i povećanje poreza bila bi greška zato što bi to dodatno smanjilo tražnju i ubrzalo pad privrede”, ocenio je Dinkić.

Dinkić je ocenio da u poslednjem tromesečju ove godine i u svetu i u Srbiji početi oporavak privrede i da će se on nastaviti 2010. godine.

Kriza će, kako je proceniio, navesti neka svetska preduzeća da prebacuju proizvodnju u zemlje sa nižim troškovima proizvodnje i Srbija bi trebalo da smanji administraciju i zadrži niske poreze da bi ih privukla.

Predsednik Instituta za spoljnu trgovinu Italije u Srbiji Fabio Korsi kazao je da su pogodnosti Srbije za strana ulaganja “idealan (geografski) položaj” koji omogućava saradnju sa klijentima u Evropskoj uniji i na Bliskom istoku, i sporazumi o spoljnoj trgovini.

Korsi je istakao da Srbija ima trgovinske sporazume sa EU, Belorusijom i Turskom i da je jedina zemlja van Zajednice nezavisnih država koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

“Sada se zbog krize ne mogu očekivati ogromni projekti, ali zadatak Instituta je da pokaže da Srbija ima potencijal i da je možda najpovoljnija za ulaganje u regionu”, kazao je on.

Direktor preduzeća Fijat automobili Srbija Đovani de Filipis kazao je da je Fijat odluku o tome u koju zemlju će ulagati doneo na osnovu cene i raspoloživosti radne snage i dobavljača, razvijenosti infrastrukture, cene energije, i poreske i carinske politike.

On je kazao da u Srbiji ima kvalifikovanih radnika koji traže posao, dok menadžere u automobilskom sektoru nije lako naći.

Dinkić: Nećemo smanjivati plate i povećavati poreze

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je danas da država neće smanjivati plate i penzije niti povećavati porez na dodatu vrednost, već će, usled manjka budžetskih prihoda, povećati budžetski deficit i smanjivati državnu administraciju.

Dinkić je na skupu na Beogradskoj bankarskoj akademiji istakao da bi, u uslovima krize, smanjenje plata i penzija dodatno smanjilo tražnju, dok bi povećanje PDV-a značilo “ispumpavanje” likvidnosti iz privrede.

Prema njegovim rečima, Srbija će u kriznim uslovima povećati budžetski deficit, odnosno malo više se zadužiti i smanjiti državnu administraciju, što znači da neće smanjivati plate, već broj zaposlenih.

Dinkić je naglasio da je Srbija daleko manje zadužena od drugih evropskih zemalja, napominjući da je prosečna zaduženost zemalja EU 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, a budžetski deficit je šest odsto BDP-a, što je duplo više od Srbije.

On je ocenio da je ekonomska kriza dostigla vrhunac krajem prvog tromesečja ove godine, a da je od tada došlo do stabilizacije privrede na nižem nivou.

Dinkić je naglasio da će za oporavak od krize biti potrebno vreme, najverovatnije od četvrtog tromesečja ove godine.

Izvor: E-Kapija
Osnovana je Srpsko-mađarska privredna komora, koja ima za cilj podsticanje saradnje preduzeća sa obe strane granice u svim vidovima – u oblasti proizvodnje, investicije mađarskih preduzeća u Srbiji, ali i srpskih u Mađarskoj, kao i zajedničko pojavljivanje na tržištima drugih zemalja. Ovako su na prvom predstavljanju u Subotici članovi novoosnovane komore, koja postoji tek oko tri nedelje, objasnili potrebu da se privrednici ove evropske regije ujedinjuju i podržavaju u okviru zajedničke privredne asocijacije.

Osnivači komore su Privredne komore Budimpešte, županija Čongrad i Bač-Kiškun, i Regionalna privredna komora Subotice, kao i dvadesetak velikih firmi iz Vojvodine i Mađarske – “Fornetti”, MOL, CBA, Eksimbank i druge. Sastanak u Subotici je upriličen kao jedan od konkretnih koraka podsticanja privredne saradnje dve zemlje uoči posete premijera Srbije Mirka Cvetkovića i grupe privrednika u Budimpešti.

Inače, Srpsko-mađarska privredna komora je osnovana u Kečkemetu, u Mađarskoj, a njeno sedište je u Segedinu, sa predviđenim predstavništvom u Subotici. U programu ove komore, osim razvijanja saradnje u gotovo svim oblastima privrede, izuzev poljoprivrede i usluga, stoji i pomoć članova Komore iz Mađarske preduzećima u Srbiji da dobiju pomoć fondova Evropske unije, pre svega kroz vidove prekogranične saradnje.

Izvor: E-Kapija
Direktor Centra Privredne komore Srbije za marketing i informisanje Ivan Jakšić izjavio je da Ministarstvo trgovine i usluga i Komora organizuju i finasiraju nastup 72 srpska preduzeća na Nacionalnoj izložbi Srbije u Minsku, koja će biti održana od 26. do 28. maja.

Izložba u prestonici Belorusije biće održana radi predstavljanja srpske izvozne ponude i promovisanja Sporazuma o slobodnoj trgovini dve zemlje, koji je potpisan u Minsku 31. marta ove godine, podsetio je Jakšić.

- Imamo najave velikog odziva beloruskih privrednika, a u svemu tome nam pomaže i amasada Srbije u Minsku i Trgovinska komora Belorusije – rekao je on.

- Posle svečanog otvaranja Nacionalne izložbe Srbije, predsednici dveju komora potpisaće uredbu o formiranju poslovnog saveta, tela koji će činiti privrednici dve zemlje, a u toku manifestacije biće održana investiciona konferencija o Srbiji, na kojoj će biti predstavljeni i svi srpski izvozni i investicioni potencijali – kazao je Jakšić.

Predstavnik PKS je naveo da od 72 preduzeća, koja će učestvovati na izložbi Srbije u Minsku, preovlađuju proizvođači iz poljoprivredno-prehrambene industrije, metalske industrije, iz oblasti projektovanja, gradnje i opremanja, tekstilne, hemijske i industrije nameštaja.

- U cilju promovisanja srpske izvozne ponude i u saradnji sa beloruskom privrednom komorom, očekujemo konkretne bilateralne sastanke i dogovore sa beloruskim partnerima i intenziviranje privredne saradnje – istakao je Jakšić.

U uslovima potpisanog Sporazuma o slobodnoj trgovini, Jakšić je istakao da se očekuje bolja privredna saradnja, pre svega u poljoprivredno-prehrambenoj industriji i metalskom sektoru, a postoje i najave spajanja firmi iz Srbije i Belorusije.

Jakšić očekuje da će posle Nacionalne izložbe Srbije u Minsku biti potpisani konkretni ugovori srpskih i beloruskih preduzeća.

Među preduzećima – izlagačima na izložbi u Minsku biće “Carnex”, “Rubin”, “Aleva”, “Bambi-Banat”, “Metalac”, “Duga”, “Zvezda Helios”, “Hemofarm”, “Simpo”, “Vujić” i Vinarija “Jelić”, naveo je Jakšić.

Prema zvaničnim podacima, robna razmena Srbije i Belorusije prošle godine je iznosila oko 57,07 mil USD, ili 15,76% više nego 2007, ali je Srbija zabeležila deficit od 25,61 mil USD.

Naš izvoz u Belorusiju povećan je prošle godine, u odnosu na 2007. godinu oko 23% i iznosio je oko 15,73 mil USD, a uvoz iz te zemlje dostigao je oko 41,34 mil USD, ili oko 13,26% više nego prethodne godine.

U izvozu za Belorusiju, u 2008. mašine i transportni uređaji učestvovali su sa 34,6, a hemijski proizvodi sa 28,4%, dok su u toj zemlji najviše kupovane mašine i transportni uređaji (41,8%), mineralna goriva i maziva (15,9%), sirove materije osim goriva (14%) i hemijski proizvodi (7,6%).

Belorusija je, prema ukupnom izvozu 38. partner Srbije u 2008. godini, a 44. prema ukupnom uvozu.

Izvor: E-Kapija
U Novom Sadu 11. maja je otvorena kancelarija italijanske regije Friuli Venecija Djulija (Casa Friuli Venezia Giulia), koja će biti zvanično predstavništvo te regije koja ima potpisan Sporazum o saradnji sa Vojvodinom.

Potpredsednica Izvršnog veća Vojvodine Ivana Dulić-Marković rekla je na otvaranju kancelarije da Vojvodina ima na desetine potpisanih sporazuma sa evropskim regijama, ali da analize pokazuju da je saradnja produbljena sa svega oko 5% njih.

- Zato je ovaj događaj izuzetno važan i za Vojvodinu i za Srbiju, da pokažemo da proces evrointegracija nisu samo reči, nego i dela – rekla je Dulić-Marković i izrazila nadu da će saradnja sa italijanskom regijom doprineti razvoju cele zemlje.

Regionalni ministar poljoprivrede, šumarstva i prirodnih resursa Klaudio Violino rekao je da će kancelarija postati kuća regije Friuli Venecija Djulija i pozvao sve zaintersovane da doprinesu jačanju ekonomske saradnje i ukupnih odnosa dve regije.

- Ovo je prvi korak na putu koji nameravamo da razvijemo, kako bismo smanjili udaljenosti međusobnih odnosa u svim vidovima saradnje dve regije – rekao je Violini.

Šef delegacije regije Friuli Venecija Djulija Antonio Pedicini rekao je da su ciljevi te regije u skladu sa ciljevima Vojvodine, a to su jačanje ekonomije i industrijski razvoj.

On je ocenio da su autonomija Vojvodine u okviru Srbije i specifičnosti regije Friuli Venecija Djulija u odnosu na Italiju dobra osnova za buduću saradnju.

Direktor Kancelarije za evropske poslove Izvršog veća Vojvodine Predrag Novikov rekao je da bi trebalo očekivati da fokus saradnje dve regije budu poljoprivreda i naučno-tehnička saradnja.

- Ima dosta italijanskih investitora koji žele da unaprede proizvodnju u Vojvodini. Nadam se investicijama u oblasti poljoprivrede i energetike već tokom ove godine, jer imamo mnogo neiskorištenih potencijala u tim oblastima – rekao je Novikov i ocenio da će otvaranje kancelarije otvoriti prostor i za druge regije u Srbiji.

Izvor: E-Kapija

Ministarstvo finansija Srbije i Ministarstvo regionalnog razvoja i stanovanja Rumunije objavili su konkurs za projekte prekogranične saradnje dve države, za koje je Evropska unija (EU) izdvojila 10,4 mil EUR besprovratne pomoći. Konkurs je otvoren do 29. jula ove godine.

Cilj Program prekogranične saradnje Srbije i Rumunije, koji se finansira iz pretpristupnih fondova (IPA) EU, jeste ekonomski razvoj graničnih oblasti, jačanje konkurentnosti regionalne privrede i unapređenje standarada građana.

Vrednost pojedinačnih donacija za odobrene projekte je od 30.000 EUR do mil EUR. Maksimalni iznos donacije je 85% vrednosti projekta koji treba da se realizije u roku od dve godine.

Projekte mogu da predlažu preduzeća i neprofitne organizacije iz Srbije u Severobanatskom, Srednjebanatskom, Južnobanatskom, Braničevskom i Borskom okrugu, a iz Rumunije u županijama Tamiš, Karaš-Severin i Mehedinci.

Program prekogranične saradnje Srbije i Rumunije sprovodi se od 2004. godine. Do 2006. godine u Srbiji su realizovana 53 projekta iz tog programa u vrednosti 4,7 mil EUR.

Pomoćnica ministra finansija Gordana Lazarević ukazala je, kako je saopštilo Ministarstvo finansija, da je “od izuzetne važnosti realizacija projekta iz Programa prekogranične saradnje, jer se na taj način pokazuje spremnost Srbije za nastavak evropskih integracija”.

Ona je dadala da su IPA programi prekogranične saradnje odlična priprema za buduće programe koji će se sprovoditi po pravilima i procedurama strukturnih fondova.

Izvor: Economy

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da je u poslednjih osam godina u Srbiju došlo oko 350 miliona dolara investicija iz Madjarske.

Pajtić je kazao da je to pokazatelj da je Madjarska jedan od značajnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.

“Upravo počinjemo jednu novu vrstu partnerstva koja će podrazumevati zajedničke poslovne poduhvate preduzeća iz Vojvodine sa preduzećima iz Madjarske, kao i zajednički izlazak na treća tržišta i zajedničko konkurisanje za fondove EU”, rekao je Pajtić na otvaranju konferencije “VOSZ program obuke i konsaltinga za vojvodanske preduzetnike” u Novom Sadu.

Dodao je da to znači otvaranje novih radnih mesta i početak zajedničke borbe protiv krize naših poslovnih ljudi i poslovnih ljudi iz Madjarske.

Konferenciju su organizovali Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeca “Alma Mons” i Nacionalna asocijacija poslodavaca i preduzetnika Madarske (VOSZ), uz pomoć Ministarstva nacionalnog razvoja i ekonomije Madjarske.

Izvor: Economy
Potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je u Puli da je agrobiznis najveća privredna šansa Vojvodine u okviru čega ima mnogo poslovnih mogućnosti i za privrednike iz Istarske županije, u Hrvatskoj.

“Agrobiznis je naveća šansa Vojvodine i zato smo zainteresovani da saradnji u toj oblasti damo poseban značaj. Postoji mnogo šansi za kooperacije između preduzeća iz Istre i Vojvodine i spremni smo da pomognemo realizaciju tih ideja”, rekao je Pastor na skupu u Županijskoj komori u Puli.

Predstavljajući privredne potencijale Vojvodine, poptredsednik pokrajinske vlade je rekao da Vojvodina i Istra mogu uspešno sarađivati i u turizmu, tako da turistički delatnici iz Istre realizuju ideje i u Vojvodini.

“Privredna razmena Srbije i Hrvatske beleži rast iz godine u godinu, i zato je i privredna saradnja između Vojvodine i Istre ‘osuđena’ na uspeh”, rekao je Pastor i dodao da manifestacija “Dani Vojvodine u Istri” koja se danas završava u Puli, nova prilika za produbljavanje odnosa ta dva regiona.

On je pozvao privrednike iz Istre da se obrate pokrajinskoj administraciji, koja će im dati svu logističku, organizacionu i finansijsku pomoć pri realizaciji investicionih ideja u Vojvodini.

Dožupan Istarske županije Valerio Grandić rekao je da Zagreb i Istra imaju najveće investicione potencijale u Hrvatskoj i da su najspremniji za međunarodnu saradnju, zbog čega je u Istri poslednjih godina otvoreno 20-tak industrijskih zona.

“Srbija i Hrvatska su na pragu ulaska u Evropsku uniju i nadam se da će dve zemlje, odnosno regiona, naći zajedničke programe za koje će se zajedno kandidovati kod evropskih fondova”, rekao je Grandić.

Kako je danas saopšteno, prema podacima privrednih komora dve zemlje, privredna razmena Hrvatske i Srbije je 2008. godine imala vrednost oko milijardu evra, a razmena robe i usluga Vojvodine i Istre oko 50 miliona evra.