Kompanija “Suolo e Salute Serbian” je zvanično potpisala Memorandum o poslovnoj saradnji sa Islamskom zajednicom Srbije o promovisanju i izdavanju HALAL sertifikata.
Kako navode u “Suolo e Salute Serbian”, broj potencijalnih potrošača proizvoda sa HALAL sertifikatom je oko 1.700.000.000 ljudi širom sveta. Veliki broj “muslimanskih zemalja” sada traži “Halal” sertifikat prilikom izvoza hrane u te zemlje, tako da HACCP nije dovoljan. Kompanije koje žele da posluju sa Egiptom, Iranom, Saudijskom Arabijom moraju da posleduju ovaj sertifikat, navode u “Suolo e Salute Serbian”.
Takođe, kako je navedeno, muslimanski vernici u zapadnoj Evropi i na Balkanu predstavljaju značajne potrošače proizvoda iz Srbije. Zvanični sporazum o poslovnoj saradnji, potpisan između Agencije za sertifikaciju “Halal”, Islamske zajednice Srbije i kompanije “Suolo e Salute Serbian”, je prilika za sve one koji vide šansu za plasman svoje robe širom sveta i u Srbiji tako što će sertifikovati hranu, restorane, hotele, prodajna mesta i sl. po Halal standardu (Šerijatskom zakonu).
Srpske firme mogle bi da krenu u osvajanje tržišta muslimanskih zemalja, ali uslov za to je da su proizvodi koje nude usklađeni sa standardima koje poštuju vernici muslimanske veroispovesti, odnosno da dobiju halal sertifikat, saopšteno je iz Agencije za sertifikaciju halal standarda. To znači da bi proizvodi iz Srbije sa tim sertifikatom mogli da stignu i na tržišta daleke Malezije, Indonezije, Egipta, Tunisa, Irana i drugih zemalja koje zajedno imaju više od 1,6 milijardi stanovnika.
Mustafa Jusufspahić, direktor Agencije za sertifikaciju halal standarda Islamske zajednice Srbije, izjavio je da Islamska zajednica Srbije već 35 godina izdaje sertifikate za izvoz proizvoda iz Srbije na tržišta islamskih zemalja.
- Taj posao obavljala je i u vreme bivše SFRJ, kada su klanice od Slovenije pa do Makedonije izvozile meso na bliskoistočno tržište isključivo sa sertifikatom Islamske zajednice Srbije. Namera Islamske zajednice Srbije je da pomogne srpskim firmama da prošire asortiman prehrambenih proizvoda sa halal sertifikatom. Dobijanju tog sertifikata prethode laboratorijske analize kako bi se utvrdilo da li su proizvođači, zbog boljeg ukusa ili dugotrajnije svežine, proizvodima dodali razne emulgatore i aditive, što inače nije dozvoljeno Kuranom i šerijatskim propisima. U prehrambenim namirnicama namenjenim islamskim vernicima ispituje se prisustvo aditiva (životinjskog ili biljnog porekla), s obzirom na to da je zabranjeno koristiti bilo koje sastojke svinjskog porekla, zatim alkohola, insekata, emulgatora E-120 (za koji se od nekih insekata pravi crvena boja). Na spisku zabranjenih sastojaka su i E 441 – želatin, ukoliko je svinjskog porekla i E 542 – jestivi fosfat koji se dobija iz kostiju, ukoliko su svinjske, – rekao je Jusufspahić.
Prema njegovim rečima, u Srbiji ima zainteresovanih firmi za saradnju sa islamskim zemljama, pre svega zato što je reč o velikom tržištu koje otvara nove izvozne šanse. Procenjuje se da islamske zemlje imaju oko 1,6 milijardi stanovnika, čiji se broj uvećava po stopi od deset do 15% godišnje, što je značajan podatak za privrednike koji traže nova tržišta. Proizvodi iz Srbije su od ranije prepoznatljivi kupcima na tom području, jer velike muslimanske zemlje, kao što su Indonezija, Egipat ili Alžir, ne zaboravljaju nesvrstanu politiku i još uvek gaje simpatije prema Srbiji, kaže Jusufspahić dodajući da Islamska zajednica Srbije i njena Agencija za halal sertifikate može da bude most koji, bez jezičkih i verskih barijera spaja prijatelje.
Komentarišući izvozne mogućnosti srpskih firmi, imajući u vidu konkurenciju koja stiže iz razvijenog sveta, Jusufspahić kaže da proizvođači poput “Paraćinke”, “Soko Štarka”, “Bambija”, “Jafe” ili “Pionira”, imaju šansi na tom tržištu. On podseća da je na prvom svetskom sajmu halal hrane u Abu Dabiju u decembru prošle godine nastup predstavnika proizvođača prehrambenih proizvoda iz Srbije bio veoma zapažen. Osim toga, Islamska zajednica Srbije pomogla je otvaranje kancelarije u Kairu, a uskoro bi trebalo da budu otvorene kancelarije u Maleziji, odnosno Kuala Lumpuru, Dubaiju i Iranu, što će olakšati prodor srpskih proizvođača na tržišta islamskih zemalja.
- Uz pomoć Islamske zajednice Srbije, “Paraćinka” je lane izlagala na prvom sajmu “halal” hrane u Abu Dabiju. Pre toga, podneli smo zahtev za dobijanje sertifikata koji je stigao prošle nedelje. Procedura je potrajala, jer smo morali da pribavimo i sertifikate naših dobavljača o sirovinama koje koriste, kako bi svi zajedno bili u skladu sa zahtevima “halal” hrane. “Paraćinka” do sada nije izvozila na bliskoistočno tržište jer nije posedovala potreban sertifikat za razne vrste bombona, lizalica, žvakaćih guma, ali posle sajma stigli su nam brojni upiti zainteresovanih za saradnju. Prvo tržište na kojem ćemo se pojaviti biće najverovatnije Egipat ili Tunis. Jedini problem biće transport, jer je reč o dalekim destinacijama- izjavio je Dušan Tripković, direktor “Paraćinke”.
Islamska zajednica Srbije obnovila je Agenciju za halal sertifikate, bez kojih se prehrambeni i neki drugi proizvodi ne mogu izvoziti u muslimanske zemlje. Osim agencije “Halal Beograd”, sertifikate izdaje i kompanija “Suolo e Salute Serbian” iz Velike Plane. Sertifikat je priznat na tržištima svih islamskih zemalja i među svim muslimanskim vernicima. U poslednja četiri meseca pojačana je potražnja za “halal” sertifikatima u Srbiji, a u planu je otvaranje kancelarija u Kairu, Dubaiju, Abu Dabiju i Maleziji kako bi se podstaklo predstavljanje srpskih kompanija tim tržištima, saopšteno je iz kompanije “Suolo e Salute Serbian”. T
ržište “halal” proizvoda u svetu se procenjuje na oko 550 milijardi USD, od čega se oko 170 milijardi zarađuje samo na hrani. U 44 zemlje sveta, s više od 1,6 milijardi ljudi i sa stopom rasta većom i od 10%, zakon nalaže da prehrambeni artikli moraju imati “halal” sertifikat. Islamska zajednica Srbije poslednjih 35 godina izdaje “halal” sertifikate, a preduzeća iz bivše SFRJ su nekada bila značajni izvoznici na tržišta islamskih zemalja, pre svega onih članica Pokreta nesvrstanih. Srpska industrija, koja je ranije izvozila mnogo hrane na Bliski istok, izgubila je “halal” sertifikat 90-ih godina prošlog veka. “Halal” kvalitet primenjuje se prvenstveno u proizvodnji prehrambenih proizvoda, ali i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Zahtev za sertifikat mogu podneti i hoteli koji žele da privuku goste iz islamskih zemalja. Da bi zadovoljili zahteve islamske vere, “halal” proizvodi ne smeju imati aditive i emulgatore koji su štetni po zdravlje, niti primese svinjskog porekla, a zabranjen je i emulgator E120, koji se koristi za pravljenje boja, a dobija se od insekata. Zabranjen je alkohol, upotreba likera u konditorskim proizvodima, pa čak i dezinfikovanje pogona alhokolnim sredstvima.
Sertifikat se izdaje na godinu dana, uz stalnu kontrolu pogona u kojima se “halal” proizvodi izrađuju.
